magyar | srpski | english | romanes 22.09.2019. Nedelja  
 
 



Naše selo
12.01.2009.

Mali Iđoš leži nasred Bačke, u kotlini brežuljaka Telečka. Sastavni deo je opštine uz naselja Lovćenac i Feketić. Sa 182 km2 površine jedna je od najmanjih opština u pokrajini. Njeno većinsko stanovništvo čine Mađari, Crnogorci i Srbi. Sa imenom opštine Mali Iđoš prvi put se srećemo 1476. godine bez nevedene županije, kada su ubeležena imanja Marotijevih u Potisju. 75_2.jpg Na spisku su: Segeđhaz (Szegegyház), Feketeeđhaz (Feketeegyház), Ketšopronja (Két-Sopronya),Kutaš ( Kutas), Nađheđeš (Nagyhegyes) i Mali Iđoš (Kishegyes). Dva sela su bila u današnjim atarima Iđoša, sudeći bar po nazivima drugih navedenih mesta. Međutim 14 godina ranije u jednom dokumentu se pominje pusta Heđešthurol (H e g y e s t h u r o l). 16. februara 1462. godine na molbu svoje majke kralj Maćaš, kao ukras Eržebetinom dvoru poklanja sva mesta i puste navedene u dokumentu. Selo se u istorijskim dokumentima pominje do ovog događaja. Međutim unutrašnjost zemljine kore govori nešto drugo. Iskopine iz 1906-1907 govore o dobu seobe naroda.. 75_3.jpg
Jedna od naših zaostavština iz 1522. godine – gde doduše fali deo koji se odnosi na Iđoš – je harački spisak koji je veoma značajan zapis. Kmetovi Johana Hegešija u selu Devečer (današnji naziv atara severno od Srbobrana), kmetovi Blasiusa Hegešija u selu
Beteren (Beter je verovatno deo današnjeg Temerina) su plaćali harač. Propast kraja počeo je 1514. godine. Ustanak Dože Đerđa osim materijalne štete, konfiskovanja stoke odneo je i neizmerno mnogo ljudskih života. Povrh svega desio se i poraz kod Mohača.
Sulejman I i njegovi veziri su sa svojom vojskom nakon pobede na povrtaku prošli predelom između Dunava i Tise. Institucionalna vladavina turaka započinje nakon pada Budima, 1541. godine. Nakon mohačke pogibelji i selo je opustošeno ali se ne zna tačno kada. Činjenicu o izumiranju sela potvrđuje segedinski turski zapis za porez 1553-54 godine. Ovom zapisu prethodi segedinski ustanak protiv turaka iz 1552. godine. Nakon početničke sreće stanovnici Reske beže u Iđoš ispred turske vojske, gde ih i zatiče popisivanje za porez.
Kasnije u turskim zapisima o porezu Mali Iđoš se pominje u subotičkom pašaluku sa 18 kuća poreznika od 1580-e do 1582. godine, Veliki Iđoš sa 17 kuća poreznika 1580. godine i sa 23 kuća poraznika 1590. godine. 1652. godine Iđošani porez plaćaju Ferencu Wešelenjiju. 1655. godine kada se sprovodilo darivanje imanja oba Iđoša prelaze u vlasništvo Adama Wešelenjija. Oba sela propadaju do kraja XVII veka. 1703. godine obe puste se još pominju kao zaseoci iz turskog doba. Tokom sprovođenja mera vezanih za pogranični pojas, kada se između ostalog zapisuju imanja kamare, oba sela se pominju kao puste. Na jednom dokumentu se nazivaju Kiš Hiđoš i Nagi Higijoš a na drugom Parvohygoš i Magnohygioš. Nedugo zatim kamara daje u zakup atare oba sela degradirana u pustu.
Veliki uticaj za odluku o naseljavanju pusta Mali Iđoš i Veliki Iđoš imao je Antal Kotman 1763. godine. U svom izveštaju o lokacijama, obe puste je obeležio kao pogodne za naseljavanje. Nanovo naseljavanje je vodio Pal Krušper, direktor stočarstva kamare. Ubrzo nakon što je objavio naseljavanje Malog Iđoša, javili su se mađari katolici iz Bekešsentandraša iz županije Bekeš koji su bili voljni da se nasele uz određena prava.
Mali Iđoš je 1769. godine direktor stočarstva kamare obeležio kao mesto za došljake. Naseljenici su stigli marta iste godine. Povodom toga 21. mart se od 1994. godine obeležava kao dan sela. Najveći događaj tokom istorije u selu vezuje se za revoluciju 1849. godine. 14. jula mađarska vojska je pod vođstvom Riharda Gujona izvojevala svoju poslednju pobedu nad Jelačićevom vojskom.

© 2007 www.kishegyes.rs